+381 (11) 346 77 44 ordinacija@drdjordjevicginekologija.rs Radnim danima od 09:00 do 20:00 // Subotom od 09:00 do 18:00 // Nedeljom: na zakazivanje

Kolposkopija i PAPA test

PAPA test

je screening metoda kojom se stapićem  i četkicom skidaju ćelije sa površine grlića materice i iz cervikalnog kanala da bi se posmatrale pod miroskopom. PAPA test se uvek radi u kombinaciji sa kolposkopijom jer je tačnost dijagnostike kombinovanjem ove dve metode 98%, dok je tacnost samo citološkog pregleda 79% a kolposkopskog 87%.

Kolposkopija

Podrazumeva pregled grlića materice, vagine i spoljašnjih genitalija pod uveličanjem od 10-60 puta. Na ovaj način mnogo precijznije sagledavamo promene na genitalnim organima žene i donosimo odluku o daljem postupku koji može biti samo praćenje datih promene ili  zahteva proveru tkiva  biopsijom.

Kolposkopija se izvodi pre bimanuelnog ginekološkog pregleda. Najpre se kolposkopski pregledaju spoljašnji genitalni organi, a zatim se aplikuje spekulum da bi se kolposkopski pregledali vagina i grlić materice. Premazivanjem grlića 3% sirćetnom kiselinom, otklanja se višak sluzi, epitel grlića bubri a promene na njemu postaju vidljivije. Po završenom pregledu grlića sirćetnom kiselinom, grlić se premazuje Lugolovim rastvorom.(rastvor joda). Zdrave ćelije pločasto slojevitog epitela sadrže glikogen koji vezije jod pa kažemo da je epitel jod pozitivan (grlić dobija tamno braon boju), a ćelije cilindričnog i displazičnog epitela, kao i maligne ćelije, ne sadrže glikogen i jod su negativne. Ovo premazivanje grlića jodnim rastvorom zove se Schillerova proba.

Kolposkopski pregled se radi na istom stolu i u istom položaju kao obični ginekološki pregled, obavlja se nakon prestanka menstruacijskog krvarenja, ili sredinom ciklusa. Pregled nije bolan, a nelagodan je kao i svaki ginekološki pregled s uzimanjem Papa-testa.
Kolposkopija traje oko 5-10 minuta i ne radi se pod anestezijom. Ukoliko postoje kolposkopski sumnjive slike uzima se komadić tkiva za analizu (biopsija) i tada se može dati kratkotrajna lokalna anestezija u sam vrat maternice.

Kolposkopski pregled uz uzimanje Papa brisa potrebno je raditi jednom godišnje, pod uslovom da je prethodna kontrola bila u granicama normale.

Prvi ovakav pregled treba uraditi najkasnije 3 godine posle prvog seksualnog odnosa, ali ne kasnije od 21. god. života.

Cilj kolposkopije:
- rano otkrivanje sumnjivih promena na površini grlića materice, koje mogu vremenom ako se ne leče da prerastu u karcinom grlića materice.
- tačna procena mesta i stepena sumnjivih (prekanceroznih) promena (L-SIL, H-SIL)
- mogućnost prepoznavanja promena povezanih sa HPV virusom (humani papiloma virus) koji se smatra najvažnijim faktorom za nastanak raka vrata materice.
- prepoznavanje već postojećeg karcinoma grlića materice u početnim ili uznapredovalim stadijumima.

Kolposkopski nalazi

Sve kolposkopske slike možemo da podelimo na:
• normalan kolposkopski nalaz: skvamozan epitel, cilindričan epitel (ektopija) i transformaciona zona
• abnormalan kolposkopski nalaz: leukoplakija, mozaik, punktacija, AW polja, jod negativna polja, atipična vakularizacija
• kolposkopski suspektan invazivni karcinom
• nezadovoljavajući kolposkopski nalaz: skvamokolumnarna granica se ne vidi, teška inflamacija ili teška atrofija
• raznovrsni kolposkopski nalaz: infalamacija, atrofija, ulceracije, kondilomi...